Voće nije samo voće. U Srbiji, ono je deo kulture, identiteta, i — što je možda najvažnije — osnova za proizvodnju jedne od najcenjenijih domaćih vrednosti: rakije. Ipak, 2025. godina će ostati upamćena kao loša godina za voće, godina u kojoj su vremenske nepogode pokosile voćnjake od Vojvodine do juga Srbije.
Za mnoge voćare, posledice su bile razarajuće: izgubljeni prinosi, oštećeni zasadi, i ozbiljan rizik po opstanak proizvodnje. A kada nema voća — nema ni rakije. Upravo zato se s pravom postavlja pitanje: šta loša godina za voće znači za budućnost srpske rakije i za nas kao potrošače?
Već u rano proleće 2025, voćari su znali da pred sobom imaju lošu godinu za voće. Krenulo je sa martovskim i aprilskim mrazevima, koji su pogodili voćnjake u fazi cvetanja – najosetljivijem stadijumu razvoja. Temperature su se spuštale i do -3°C, što je dovelo do masovnog opadanja cvetova i slabog zametanja plodova.
Nakon toga, u maju i junu stigli su gradonosni oblaci. Neki regioni, poput Topole, Valjeva i Mionice, pretrpeli su više od jednog ozbiljnog nevremena, koje je doslovno „obrilo“ voće sa grana. A onda — suša. Jul je doneo visoke temperature i nedostatak padavina, dodatno oštetivši ono malo što je preživelo.
Portal 021.rs prenosi da, prema procenama nadležnih institucija, Srbija u 2025. godini beleži gubitak od preko 300.000 tona voća, pri čemu su najveće štete zabeležene kod šljive, kajsije i trešnje.
Šljiva zauzima posebno mesto u srpskom voćarstvu – i po površini pod zasadima i po simbolici. Tradicionalna srpska rakija ne može se zamisliti bez šljive, a Srbija je godinama unazad bila među vodećim proizvođačima ove voćne vrste.
Međutim, loša godina za voće u 2025. posebno je pogodila zasade šljive. Prema izveštajima portala Blic i Južne vesti, rod šljive je u pojedinim voćarskim regijama smanjen i do 80–90%, što je izazvalo zabrinutost kod proizvođača rakije širom zemlje.
Šljiva je izuzetno osetljiva u fazi cvetanja, kada su mrazevi i suša ostavili najveće posledice. Ove promene dovele su do slabog zametanja, pojave bolesti, i lošijeg kvaliteta plodova.
Ipak, postoje načini da se deo štete ublaži. Korišćenje otpornijih sorti, bolja organizacija berbe i prilagođene agrotehničke mere mogu pomoći u borbi protiv vremenskih izazova. Na specijalizovanim platformama za voćarstvo, poput Agroklub, redovno se objavljuju stručni saveti o očuvanju zasada i pripremi za ekstremne sezone.
Jedna od najočiglednijih posledica loše godine za voće je ograničena proizvodnja rakije. Manjak sirovine, viša otkupna cena i neujednačen kvalitet plodova naterali su mnoge destilerije da prilagode svoje kapacitete i planove.
Otkupna cena šljive se udvostručila u odnosu na prethodnu godinu. Na tržištu se pojavila konkurencija među destilerijama koje se bore za što kvalitetnije voće, što dodatno komplikuje situaciju manjim proizvođačima koji nemaju obezbeđene dugoročne ugovore sa voćarima.
Međutim, postoje i pozitivni primeri. Pojedine destilerije koje su na vreme investirale u sopstvene zasade ili skladišne kapacitete, uspešno su obezbedile sirovinu za ovu sezonu. Druge su, pak, privremeno proširile svoj asortiman na rakije od drugih voćnih vrsta koje su bolje podnele klimatske uslove, poput kruške ili jabuke.
Isto tako, sve više malih proizvođača okreće se kvalitetu umesto kvantitetu, proizvodeći limitirane serije rakije sa višom dodatom vrednošću. Ovakav pristup može se pokazati kao održiviji na duže staze.
Jedna od prvih i najprimetnijih posledica loše godine za voće jeste rast cena, kako sirovog voća tako i gotovih proizvoda poput rakije. Kada se smanji ponuda, tržište reaguje povećanjem cena, a 2025. je to jasno pokazala.
Otkupne cene šljive ove godine su dostigle rekordne vrednosti – šljive namenjene preradi za rakiju kreću se između 80 i 100 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i regije. Na maloprodajnim mestima, cena šljive za potrošače je čak i viša, što dodatno otežava dostupnost voća ne samo za proizvodnju, već i za svakodnevnu ishranu.
Proizvođači su već suočeni s višim troškovima otkupa i prerade, što će se neminovno reflektovati i na tržište flaširane rakije. Iako još nije moguće govoriti o preciznim iznosima, očekuje se da porast cene sirovina utiče i na krajnje cene proizvoda. Koliko će tačno rakija poskupeti i na koji način će proizvođači balansirati između kvaliteta, troškova i tržišnih očekivanja — ostaje da se vidi tokom sezone.
Za potrošače, to znači:
Iako poskupljenje nije dobra vest, važno je razumeti razloge iza toga, jer kvalitetna domaća rakija zahteva i odgovornu proizvodnju, čak i u teškim uslovima.
U poslednjih desetak godina, učestale klimatske promene, nepredvidivi vremenski obrasci i ekstremi kao što su pozni mrazevi, grad i suše, sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Voćarstvo, kao sektor koji zavisi od stabilnog vremenskog ciklusa, trpi posebne udare.
Iako ne možemo sa sigurnošću reći da će svaka sledeća godina biti „loša godina za voće“, jasno je da su nepovoljni uslovi sve češći. Period između „dobrih“ i „loših“ sezona postaje kraći, a proizvođači moraju da se prilagođavaju brže i fleksibilnije.
U takvom kontekstu, postavlja se pitanje – kako izgraditi otpornije voćarstvo?
Odgovor leži u kombinaciji:
Održivost proizvodnje sve više zavisi od spremnosti da se gleda unapred. Proizvođači koji investiraju u znanje, tehnologiju i dugoročne odnose s tržištem, imaju veće šanse da opstanu i u sezonama koje nisu idealne.
S obzirom na težinu situacije u 2025. godini, voćari i proizvođači rakije reagovali su na različite načine — neki reaktivno, neki proaktivno, a pojedini i inovativno.
Mnogi manji voćari suočeni su sa gotovo potpunim gubitkom roda. Oni koji nisu mogli da isporuče voće na otkup, okrenuli su se direktnoj prodaji na pijacama, preradi u pekmeze, sokove ili rakiju za ličnu upotrebu. Neki su odlučili da „preskoče“ sezonu destilacije kako bi sačuvali resurse za sledeću godinu.
S druge strane, destilerije koje su već imale dugoročnu strategiju, bolje su prošle. One koje imaju sopstvene zasade, ugovore sa pouzdanim voćarima ili kapacitete za čuvanje i preradu sirovine bile su u boljoj poziciji da nastave proizvodnju bez drastičnih odstupanja.
Takođe, jedan deo proizvođača iskoristio je ovu sezonu za testiranje novih sorti, prelazak na otpornije voćne vrste ili uvođenje tehnologije za precizno upravljanje zasadima. Iako ove promene zahtevaju investicije, dugoročno mogu povećati stabilnost i otpornost sistema.
Rešenja postoje, ali ne dolaze preko noći. Najveći izazov je dostupnost informacija, finansijska podrška i koordinacija svih aktera u lancu — od voćara do finalnog proizvođača. Ključna reč za budućnost je: prilagođavanje.
Iako je loša godina za voće ostavila duboke posledice, iz nje se mogu izvući vredne pouke. Umesto čekanja na bolje vreme, voćari i destileri mogu već sada da preduzmu korake koji će im pomoći da budu spremniji u narednim sezonama — bilo da su vremenski uslovi bolji ili slični ovogodišnjima.
Evo nekoliko konkretnih smernica koje se mogu primeniti u praksi:
Nema dileme – 2025. godina bila je loša godina za voće u Srbiji. Iako su izazovi bili veliki, oni ne moraju biti i prepreka. Ova godina pokazala je koliko su otpornost, fleksibilnost i znanje važni faktori u modernom voćarstvu i proizvodnji rakije.
Za potrošače, ovo je poziv da više cene autentične domaće proizvode i podrže proizvođače koji ulažu u kvalitet i očuvanje tradicije. Za proizvođače, to je signal da se na izazove mora odgovarati sistemski i strateški.
Ukoliko ovakvi trendovi potraju, održiva proizvodnja rakije zahtevaće više od dobre šljive — zahtevaće saradnju, znanje i zajednički cilj.
