Na policama mnogih domaćinstava mogu se pronaći boce rakije koje stoje godinama. Neke se čuvaju za posebnu priliku, a druge kao uspomena ili porodična vrednost.
Zato se prirodno postavlja pitanje: da li rakija ima rok trajanja i može li se pokvariti?
Rok trajanja rakije ne određuje se kao kod lako kvarljivih namirnica. Pravilno proizvedena i dobro čuvana rakija može da stoji godinama, ali njen miris, ukus i kvalitet mogu vremenom da se promene.
Rakija uglavnom nema klasičan datum isteka nakon kojeg automatski postaje nebezbedna za konzumiranje.
Prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, rok trajanja nije potrebno navoditi za pića koja sadrže 10% vol alkohola ili više. Razlog je visok sadržaj alkohola, koji značajno ograničava razvoj mikroorganizama odgovornih za kvarenje mnogih drugih prehrambenih proizvoda. Zbog toga se pravilno proizvedena rakija smatra jednim od stabilnijih alkoholnih pića.
Međutim, važno je razlikovati dve stvari:
Rakija može ostati stabilna veoma dugo, a da se njen miris ili ukus ipak vremenom promene. To se najčešće događa zbog lošeg zatvarača, izloženosti svetlosti, visokoj temperaturi ili velikoj količini vazduha u otvorenoj boci.
Zato pitanje nije samo koliko dugo rakija može da stoji, već i u kakvim uslovima se čuva.
Pravilno proizvedena i pravilno čuvana rakija ne kvari se na isti način kao mleko, sok ili vino sa niskim sadržajem alkohola.
Ipak, nije dobro reći da se baš svaka rakija nikada ne može pokvariti. Ne znamo uvek kako je proizvedena, u kakvoj je ambalaži čuvana i da li je tokom godina bila izložena spoljnim uticajima.
Poseban oprez potreban je kada se radi o rakiji:
Kod takvih proizvoda problem ne mora biti samo starost. Na kvalitet i bezbednost mogu uticati način proizvodnje, čistoća posude, zatvarač i materijal ambalaže.
Zato je, bez obzira na veličinu proizvodnje, važno da rakija ima poznato poreklo i kontrolisan proces proizvodnje.
Neotvorena boca rakije može da stoji veoma dugo ako je pravilno skladištena.
Najvažnije je da zatvarač dobro naleže i sprečava isparavanje. Boca treba da bude zaštićena od direktne sunčeve svetlosti, toplote i velikih promena temperature.
U takvim uslovima rakija može godinama zadržati karakteristike koje je imala u trenutku punjenja.
Ipak, treba povremeno pogledati stanje boce, naročito ako je zatvorena plutanim čepom. Vremenom zatvarač može da oslabi, da izgubi nepropusnost ili da počne da se kruni.
Ako je nivo tečnosti vidljivo niži nego ranije, moguće je da zatvarač više ne dihtuje pravilno. To ne znači automatski da je rakija nebezbedna, ali ukazuje da je dolazilo do isparavanja i kontakta sa vazduhom.
Otvaranjem boce rakija ne dobija tačno određen rok u kojem mora da se popije. Ipak, od tog trenutka postaje osetljivija na promene.
Svaki put kada otvorimo bocu, deo vazduha ulazi u nju. Što je manje rakije ostalo, to je veći prostor ispunjen vazduhom.
Tokom dužeg perioda to može uticati na:
Promene se obično ne događaju preko noći. Dobro zatvorena boca može dugo zadržati kvalitet, naročito ako je skoro puna i pravilno čuvana.
Veći problem nastaje kada je u velikoj boci ostala samo mala količina rakije. U tom slučaju korisno je pretočiti je u manju, čistu staklenu bocu koja može dobro da se zatvori.
Tako se smanjuje količina vazduha u posudi i pomaže očuvanju mirisa i ukusa.
Na rok trajanja rakije najviše utiču ambalaža, zatvarač, svetlost i temperatura.
Staklo je najbolji izbor za dugotrajno čuvanje rakije jer ne utiče značajno na njen miris i ukus.
Plastične boce nisu dobar izbor za višegodišnje skladištenje, posebno ako nisu namenjene za alkoholna pića. Još je problematičnije kada se koriste stare boce u kojima su prethodno bili sok, voda ili drugi proizvodi.
Čak i kada izgledaju čisto, u njima mogu ostati mirisi ili tragovi prethodnog sadržaja.
Zatvarač mora čvrsto da naleže kako bi se smanjilo isparavanje i ulazak vazduha.
Ako koristite plutani čep, proverite da li je očuvan i da li se mrvi. Kod navojnih zatvarača treba obratiti pažnju na to da li su pravilno zatvoreni i neoštećeni.
Rakiju je najbolje čuvati u uspravnom položaju.
Za razliku od vina, kod kojeg pluta često treba da ostane vlažna, visokoprocentni alkohol ne bi trebalo dugo da bude u stalnom kontaktu sa zatvaračem. Takav kontakt vremenom može uticati na čep, a zatim i na miris ili ukus pića.
Direktna sunčeva svetlost može negativno uticati na aromatske komponente rakije.
Zato bocu treba čuvati u zatvorenom ormariću, ostavi ili drugom tamnom prostoru. Posebno treba izbegavati držanje na prozoru ili otvorenoj polici izloženoj suncu.
Rakiju ne treba držati pored šporeta, radijatora ili drugih izvora toplote.
Visoka temperatura ubrzava isparavanje i može doprineti promenama u mirisu i ukusu. Bolje je izabrati mesto sa stabilnom temperaturom, bez čestih prelazaka iz veoma hladnog u veoma toplo okruženje.
Jedna od čestih zabluda jeste da rakija u staklenoj boci nastavlja da sazreva kao u buretu.
Međutim, rakija najveće promene tokom starenja prolazi u drvenom buretu. Tada dolazi u kontakt sa drvetom i vazduhom, zbog čega postepeno dobija boju, složenije arome i drugačiju strukturu.
Kada se rakija pretoči u staklenu bocu, taj proces praktično prestaje.
To znači da boca rakije koja deset godina stoji na polici nije isto što i rakija koja je deset godina odležavala u buretu.
Starost navedena za odležalu rakiju odnosi se na vreme provedeno u buretu pre punjenja. Upravo tokom tog perioda nastaju karakteristike zbog kojih odležale rakije imaju puniji i složeniji profil. Na primer, naša Moravka odležava pet godina u hrastovom buretu, a nakon punjenja u bocu cilj je da se dostignuti karakter što bolje sačuva.
Stajanje u boci može pomoći da se te karakteristike sačuvaju, ali ih neće nastaviti razvijati na isti način.
Pre nego što otvorite rakiju koja je dugo stajala, prvo pogledajte bocu i zatvarač.
Obratite pažnju na sledeće:
Nakon otvaranja proverite miris. Rakija bi trebalo da ima čist i prepoznatljiv miris, u skladu sa sirovinom od koje je napravljena i načinom odležavanja.
Miris na buđ, plastiku, ustajalost ili prethodni sadržaj ambalaže može ukazivati na problem sa čuvanjem.
Ukus može pokazati da je rakija izgubila deo arome ili postala manje izražajna. Ipak, izgled, miris i ukus nisu laboratorijska potvrda zdravstvene ispravnosti.
Ukoliko niste sigurni na šta treba da obratite pažnju, pročitajte kako izgleda pravilna degustacija rakije za početnike.
Rakiju nije potrebno čuvati u frižideru kako bi joj se produžio rok trajanja.
Dovoljno je da bude na tamnom mestu sa stabilnom temperaturom. Veoma niska temperatura može privremeno uticati na izraženost mirisa i ukusa, pa rakija neće pokazati sve svoje aromatske karakteristike.
Ako želite da procenite njen pravi miris i ukus, najbolje je poslužiti je na temperaturi koja odgovara vrsti rakije i načinu odležavanja.
Pojava taloga ili zamućenja ne mora automatski da znači da je rakija nebezbedna, ali je svakako razlog da se obrati dodatna pažnja.
Do promena u izgledu može doći zbog sastava destilata, temperature, filtracije, dugog stajanja ili kontakta sa neodgovarajućom ambalažom.
Ako je rakija ranije bila bistra, a zatim se iznenada promenila, nemojte donositi zaključak samo na osnovu izgleda. Proverite poreklo, uslove čuvanja i stanje zatvarača.
Kod sumnjivih ili neobeleženih proizvoda ne treba rizikovati.
Ne nužno.
Rakija koja dugo stoji u dobro zatvorenoj staklenoj boci može zadržati kvalitet, ali samo stajanje u boci neće je automatski učiniti boljom.
Za razvoj složenijih aroma važni su kvalitet voća, fermentacija, destilacija i odležavanje u odgovarajućem buretu. Kada se taj proces završi i rakija napuni u bocu, cilj je da se postignuti kvalitet što bolje sačuva.
Zato veoma stara boca može imati sentimentalnu ili kolekcionarsku vrednost, ali njena starost sama po sebi nije garancija boljeg ukusa.
Otvorena rakija nema precizno određen rok nakon kojeg više nije dobra za konzumiranje. Ako se boca pravilno zatvara i čuva na tamnom mestu, rakija može dugo da zadrži svoj kvalitet.
Ipak, u polupraznoj boci ostaje više vazduha, što vremenom može uticati na miris i ukus. Zato je manju količinu rakije najbolje pretočiti u manju staklenu bocu.
Ako zatvarač ne naleže dobro, vremenom može doći do isparavanja i promene sastava pića. To može uticati na intenzitet mirisa, ukusa i doživljaj jačine rakije.
Nije moguće unapred odrediti koliko će se rakija promeniti, jer to zavisi od zatvarača, količine tečnosti i uslova čuvanja.
Više o tome šta predstavlja alkoholna jačina rakije i kako se meri možete pročitati u našem posebnom vodiču.
Za kratkotrajan transport može se koristiti odgovarajuća ambalaža namenjena alkoholnim pićima. Za dugotrajno čuvanje ipak je bolji izbor staklena boca.
Posebno treba izbegavati stare plastične flaše u kojima su ranije bili sokovi, voda ili drugi proizvodi. Prethodni sadržaj i sama ambalaža mogu uticati na miris i ukus rakije.
Starost boce sama po sebi ne znači da rakija nije bezbedna. Važnije je njeno poreklo, način proizvodnje, vrsta ambalaže i uslovi u kojima je čuvana.
Ako je boca oštećena, rakija neobeležena ili ne znate odakle potiče, ne treba je konzumirati samo zato što izgleda i miriše uobičajeno.
Rakija nema klasičan rok trajanja kao većina prehrambenih proizvoda. Pravilno proizvedena, dobro zatvorena i čuvana u odgovarajućim uslovima može da stoji veoma dugo.
Ipak, način skladištenja direktno utiče na očuvanje njenog mirisa, ukusa i jačine.
Najbolje je čuvati je uspravno, u staklenoj boci, na tamnom mestu i dalje od izvora toplote. Nakon otvaranja bocu treba dobro zatvarati, a malu preostalu količinu po potrebi pretočiti u manju posudu.
Dobra rakija ne zahteva komplikovane uslove čuvanja. Potrebno je samo da je zaštitimo od onoga što može promeniti karakter koji je stekla tokom proizvodnje i odležavanja.
